Call us: +381 63 77 41 181

О Даници Томић се мало зна, не знају се чак, ни тачне године њеног рођења и смрти. Оно што се зна потиче из неколико новинских чланака објављених двадесетих и тридесетих година прошлог века. Ти чланци говоре да је била је одважна и неустрашива, како и не би била кад је била прва жена са пилотском дозволом у Краљевини Југославији.

Зна се да је била удата за мајора Миодрага Томића, команданта 6. ваздухопловног пука, пилота са највећим бројем победа у Првом светском рату.

У првој половини 20-тог века женино место је и даље било у кући, уз децу, кућне послове и понеки излазак на корзо. Али не и за Даницу! Храбра, неустрашива и испред свог времена годинама је «крала» знање од свог мужа, али и упорно и стрпљиво читала сву летачку литературу до које је могла да дође. Евидентно да је имала и велику потпору у свом супругу који је није спутавао да оствари своје снове.

На прослави 15-годишњице аеродрома Београд 1928. године, привукла је пажњу летећи над провалијом, дубоком 2.500 метара. Њене акробације оставиле су све присутне без даха. У часопису “Илустровани лист” објављена је њена фотографија испред авиона и текст: “Госпођа Даница Томић, супруга мајора Томића – прва жена у нашој земљи која је летела над провалијом од 2.500 метара. Она је прва жена у нас која је правила лупинге, што је окретање авиона у ваздуху, и друге акробације”.

У јесен 1930. године у “Политици” је објављен оглас Друштва резервних летача за пријем кандидата у цивилну пилотску школу у Београду. Конкурс је био отворен и за жене и мушкарце па се, уз подршку супруга, пријавила и Даница.

Није била једина жена – поред ње пријавиле су се и Кристина Горишек и Загорка Плећевић. Кристина је била искуснија, а Загорка је направила први успешни самостални лет, Даница је дозволу добила годину дана пре њих, 1933. године. Била је боља и од многих мушкараца, па је тако, на предлог наставника, међу првима у својој класи, изашла на завршни испит. Практични део испита трајао је око сат и 30 минута, а чланови комисије, састављене од официра из Команде ваздухопловства, били си изненађени вештином којом Даница управља авионом. Оценили су да “кандидат лети врло мирно, сигурно, сталожено и са веома ретким самопоуздањем”. Тако се Даница Томић уписала у историју као прва жена у Југославији са дозволом туристичког пилота.

На почетку Другог светског рата њен супруг је доспео у заробљеништво и крај рата је дочекао у логору Оснабрик. После рата се није враћао у нашу земљу. Прво одлази у Француску, а потом у САД где је преминуо и сахрањен 1962. године.

О Даничиној судбини се, нажалост, ништа не зна. Претпоставка је да се после рата придружила супругу у иностранству, али од 1933. године о њој не постоји никакав писани траг. Тако је прва жена пилот у Краљевини Југославији “одлетела” у заборав.