Evgenija Naumović

Evgenija Naumović je rođena u Kruševu 1853. godine. Njen otac, poznati trgovac Nikola Numović-Boci, ubrzo nakon njenog rođenja seli se u Beograd i ubrzo na Zereku otvara bakalsku radnju.

Evgenija je završila pet razreda osnovne škole, a potom i prestižni „Zavod gopođe Savke za izučavanje ženskog rada“. Sama je naučila nemački i francuski jezik.

Udaje se 1870. godine za Nikolu Kikija. Njihova, za ono doba luksuzna otmena i moderno nameštena kuća, nalazila se na mestu kuće Evgenijinog oca. Kuća je imala ukrasnu kapiju od kovanog gvožđa, na kojoj i danas možete videti njihove inicijale. Preko stepeništa je sa gvozdenih lukova visila ukrasna loza, a u dvorištu su stajale dve smokve koje i danas rađaju.

Evgenija je bila dobra majka svojoj deci Petri i Sofiji koji su, nažalost umrli vrlo mladi od tuberkuloze. Svom mužu Nikoli nije bila samo dobra supruga već i pouzdan i dobar poslovni saradnik. Vodila je svu poslovnu prepisku svog supruga, vodila je i kućnu ekonomiju kao i sve poslove vezane za porodicu, šegrte i kalfe Nikoline kompanije i ortačkih radnji.

Nikola Kiki umire 1918. godine i tada Evgenija preuzima njegove trgovačke poslove i vrlo iskusno koristi svoje nasleđe i pamet. U periodu posle I svetskog rata većina trgovaca nastavlja da radi na uobičajen način, a ona mudro i promišljeno napušta trgovačke poslove i novac ulaže u nekretnine i na taj način uvećava svoj imetak.

Većinu imetka ostavila je srpskom narodu u vidu zadužbina. U sećanje na svoje roditelje na uglu Hilandarske i Cetinjske podigla je „Palatu Kiki“ (danas trgovačka škola). Na pročelju zgrade piše: Nikoli i Mariji Naumović zahvalna kćerka Evgenija N. Naumović – Kiki.
Druga zadužbina nalazi se u Zvečanskoj ulici. Prema želji njenog muža to je bila „Bolnica Nikole i Evgenije Kiki za postradale i siromašne trgovce“, a danas se tu nalazi Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju. Njihova zadužbina je i zgrada u Knez Mihailovoj 50, gde se danas nalazi Nemački kulturni centar.

Ova mudra i pametna žena je slikovito objasnila želju da ostane „iznad vremena“: „Da se vrata mog doma ne bi zatvorila, a imovina rasturila, popisivala i prodavala, želim da se u mom domu život produži i sve ostavljam srpskom narodu“.

Evgenija Kiki preminula je 1933.

Priču o Evgeniji i Nikoli Kiki možete čuti tokom šetnje „Ulica kralja Petra – istorija grada u 1000 koraka“.