Jelena – žena koje nema

Smatra se da je Andrić pišući priču „Jelena – žena koje nema“ imao na umu prvu školovanu kostimografkinju Milicu Babić, udatu Jovanović. Međutim jedna Jelena je zaista postojala u Andrićevom životu. Bila je Poljakinja i javila mu se nakon 40. godina dopisnom kartom kojom mu je čestitala dobijanje Nobelove nagrade.

„Dragi Ivo!

Ne znam da li se sjećate Krakova, ul. Bonerovske i familije Iržikovski. Ja sam Helena Iržikovska (Puca) sada stara udova Lutavska. Moram vam poslati srdačne čestitke za vašeg „Nobela“. Mnogo sam zaboravila izraze, ali ako mi hoćete otpisati, pišite možda vam mogu pisati poljski. Čitala sam sve vaše knjige koje su prevedene na poljski, ali drago bi mi bilo da ih čitam u originalu. Neću više pisati samo vas srdačno pozdravljam i čekam na odgovor.
Vaša stara prijateljica Jelena. “
Krakov, 15. 11. 1961.

O ljubavima Ive Andrića i Jeleni, ženi koje nema, govorimo tokom Ljubavne šetnje Beogradom.