Kraljevsko venčanje

Rumunska princeza Marija, kćerka rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije, jedna od najlepših i najobrazovanijih princeza tadašnje Evrope, venčala se za kralja Aleksandra 08. Juna 1922. godine.

„Bila je to ljubav na prvi pogled, što se ne bi očekivalo, a s vremenom je ta ljubav i rasla“.

Marijina baka po majci bila je sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci drugi sin britanske kraljice Viktorije. Imala je nadimak Minjon, a školovala se na najprestižnijim školama. Osim rumunskog govorila je tečno engleski, nemački i francuski jezik, a nakon veridbe odmah je počela da uči srpski jezik, tako da je do dolaska u  Beograd već vladala osnovama srpskog dovoljno da je mogla da se sporazumeva.

Veridba je objavljena na Sv. Stevana, a na princezin 22. rodjendan 1922. godine.

Po objavljivanju veridbe u Beogradu se užurbano pristupilo organizaciji venčanja. Ceremonijal majstor je bio Branislav Nušić, tada upravnik Umetničkog odseka Ministarstva prosvete .

Datum venčanja je nekoliko puta pomeran i konačno je odlučeno da se kraljevsko venčanje obavi 08. juna.1922. godine.

Kralj Aleksandar je po mladu i njene roditelje, niz Dunav do Oršave, poslao svoju jahtu „Aleksandar“. Pristajanje broda u beogradskog pristanište pozdravili su topovi sa Beogradske tvrdjave sto jednim plotunom, a svoju izabranicu, tasta i taštu dočekao je i mladoženja – kralja Aleksandar Karadjordjević.

Simpatije naroda buduća kraljica je pobrala kada je sa balkona Starog dvora (danas Skupština grada Beograda), pred okupljenim svetom koji je čekao na kraljevsko venčanje, na srpskom jeziku izgovorila: „Ja vam od srca blagodarim!“, ganuta pesmom „Pozdrav kraljevoj verenici“ koju je otpevalo oko hiljadu članova šest pevačkih društava, a koju je, njoj u čast, komponovao Stanislav Binički.

Venčanje je obavljeno u Sabornoj crkvi svetog arhangela Mihaila u Beogradu, po pravoslavnom obredu koji je služio patrijarh Dimitrije. Venčani kum bio je engleski kralj Džordž V, koga je zamenjivao njegov sin princ Albert.

Na venčanju, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je na srpskom rekla „Hoću! Da!“

Svadbeni ručak održan je u Starom dvoru, a sve zvanice su darivane vrednim poklonima. Dame su dobijale srebrne pudrijere sa monogramom kraljice Marije, a gospoda – dugmad za manžetne sa monogramom kralja Aleksandra.

Zajednički život u Beogradu otpočeli su u Novom dvoru (danas Generalni sekretarijat predsednika Republike Srbije), a brak je blagoslovljen rodjenjem trojice sinova. Prinčeva: Petra, Tomislava i Andreja.

U svojim memoarima kralj Petar pisao je da kraljici Mariji ljiljan bio omiljeni cvet „miran i staložen, kao i ona sama“, a Vladika Nikolaj Velimirović je zapisao da je narod u Mariji Karađorđević našao sve ono za čime je žudeo: idealnu vladarku, dobru suprugu, požrtvovanu majku, vrednu domaćicu, dostojanstvenu kraljicu.