Petar Kralj i Sonja Divac

Igrali smo mnogo godina zajedno u predstavi „Kneginja od Foli Beržera“. Tada smo bili samo poznanici. Ja sam se družila sa Cecom i Mucijem, dolazila kod njih u goste i sretala Petra u njihovom stanu i tek onda smo počeli on i ja da se družimo, i to tako što smo išli u bioskop.

Prvo što je primetila kod Petra je da je stidljiv i skroman.

“Značajna godina za nas bila je 1998. i grad Novi Sad, u koji je Petar bio zaljubljen, u kojem je stekao najbolje prijatelje i završio gimnaziju, grad u kojem sam ja provela dobar deo detinjstva, grad u kome smo se prepoznali. Dan pre njegovog povratka za Beograd, trebalo je da se ja vratim i tada me je upitao: „Da li voliš za doručak jaja sa slaninom“? Rekla sam da volim. Kasnije smo pričali o tome kako su se i njemu i meni u Novom Sadu desile životne prekretnice. Tako je počela naša ljubav. Nije se stideo, kao većina muškaraca, da kupuje cveće i da me sa buketom, a najčešće sa jednom ružom, obraduje vraćajući se kući. Nije se stideo da izjavljuje ljubav i da govori o njoj. Bio je istinski dobar i nežan čovek i ako ste mu dragi, imao je potrebu da vas dodirne. Kada mi dugo ne bi doneo ružu, mislila sam da me više ne voli, tako me je razmazio.

Već smo uveliko živeli zajedno i jednog dana mi je rekao: „Ja bih voleo da ti budeš moja žena“. Rekla sam mu da ja i jesam njegova žena, a Petar je hteo da to bude zvanično: „Ti i ja smo već ozvaničavali brakove u životu, pa šta, super nam je ovako“. Onda je prošlo neko vreme i opet me je prosio, opet istim rečima, a ja opet davala isti odgovor i onda mi je rekao: „Možda ću te samo još jednom prositi i nikad više!“ Ja sam rekla: „U redu“. Posle smrti moje majke pomislio je da sam ugrožena, da mi je teško, jer sam ostala bez oba roditelja, mada sam imala skoro šezdeset godina. Nije me više ništa ispitivao, samo je došao jednog dana, ja sam tada bila u kućnoj haljini, kuvala ručak, kazao je da sednem. Potom je kleknuo, otvorio kutijicu i rekao: „Ja bih voleo da budeš moja žena i ovo je prsten koji sam ti kupio“. I tako smo se venčali u stanu naše prijateljice Olge Stojković, supruge Bate Stojkovića, koja nam je bila i kuma na venčanju, a druga kuma je bila Ceca Bojković. Bila su prisutna, naravno i naša deca, njegova ćerka Milica i moj sin Milutin, naša dva Mil Mil. I naš zajednički život je bio neobičan, pun dinamike i nežnosti. Petar je obožavao da ostavlja ceduljice sa raznim porukama, to je činio i svojoj ćerki Milici, kada je bila mala, a eto i meni, svih ovih godina, koliko smo živeli zajedno.

Nedavno sam pronašla jednu na kojoj piše:

„Ljubim te odistinski, javiću se razgovorom,

tvoj Petar“.

Tekst je nastao na osnovu intervjua Sonje Divac, supruge Petra Kralja