Tanja Bošković o 21. veku

„Volim lepotu i celi život joj služim. Kreme i šamponi su manje bitni. Užasno me nerviraju reklame koje obećavaju sreću koja dolazi spolja. Sreća se neguje drugačije. Toj nezi posvećujem vreme.

Ove bore koje imam, zaradila sam najvećom radošću. Umem da starim, naša tela su propadljiva. Prezirem žene koje ubrizgavajući otrove u svoja lica misle da će njihove oči biti manje ranjive.

Džaba vam silikoni, koga ćete uveriti, sebe u ogledalu, šta? Da niste imali dubok i ozbiljan život te da niste nikome ništa podarili, nego šta? Ništa! Svoju decu nismo naučili da shvate da samo ono što smo dali, to imamo.

„Osnovna rečenica koja opisuje 21. vek je „Izgledam dakle postojim!. U 19. veku je bilo „Mislim, dakle postojim!“, a u 20. je „Imam, dakle postojim!“. Boli me 21. vek jer ljudi nekako propadaju.

Teši me da neće sve biti urušeno dok postoje fantastični ljudi koji nas čine boljima nego što jesmo.“.

Tanja Bošković