Call us: +381 63 77 41 181

Vuk se u ranoj mladosti zaljubio u Ružu, stasitu kćerku svoga komšije Todora. Ruža Todorova sigurno je bila prvo Vukovo nadahnuće, možda i najveća ljubav — njegov neprebol. Stalno su bili zajedno i ljubav je bila obostrana. To su svi znali u Tršiću, jer su oboje bili iz uglednih kuća.

Kako to obično biva u životu, sudbina se poigrala sa njima. Mladi Vuk u Budimpešti je saznao da će do kraja života biti hrom, sa savijenom nogom. To je bio glavni razlog da do starosti više nikada ne dođe u Tršić — nije hteo da ga tako obogaljenog vidi Ruža. U tadašnje vreme ljudi sa telesnim nedostacima bili su nepravedno gurnuti na marginu života. Bili su obeleženi. Vuk je želeo da ga Ruža upamti kao stasitog, hitronogog i sposobnog mladića, a ne sakatog i nesposobnog sa štulom.

Vuk 1811. godine odlazi u Negotin. Ruža je u početku tugovala za njim, ali se kasnije udala za tadašnjeg uglednog trgovca iz Tršića, Milutina Dobrilića, sa kojim je imala dva sina, Todora i Mihaila. Todor je bio visoki državni službenik u knjaževskoj kancelariji u Beogradu, u vreme vladavine Miloša Obrenovića, ali i kasnije kada je na srpski presto došao Karađorđev sin Aleksandar Prvi Karađorđević. Mihailo je bio uspešan trgovac.

Nakon propasti ustanka 1813. Vuk je sa porodicom prešao u Zemun, a odatle odlazi u Beč.

U Beču se oženio kćerkom svoje stanodavke, osamnaestogodišnjom Anom Kraus. Ona je bila privržena Vuku, i prava mučenica: Vuk je često, mesecima, bivao na putu, baveći se sakupljanjem narodnih pesama i drugih narodnih umotvorina za svoje zbirke, a ona je decu podizala sama, često bez novca da kupi ono najosnovnije za život, negovala, plaćala lečenje dece i često ih sama sahranjivala. Vuk i Ana imali su trinaestoro dece od kojih su svi osim kćerke Vilhemine, Mine i sina Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti.

Putevi Vuka i Ruže su se kasnije ukrstili neobičnim načinom:
“Kada se ponovo iz Beča, iz progonstva, na srpski presto vratio Miloš Obrenović, odmah je počeo veliku čistku. Razračunao se sa pristalicama dinastije Karađorđević. Bio je nemilosrdan. Svetio se pristalicama Karađorđevića, pa su na udaru bili i Ružini sinovi. Vuk je na jedvite jade uspeo da umoli Miloša da poštedi živote Todoru i Mihailu i da ih prebaci preko Save u Austriju. Tako su Ružini sinovi spasili glave i ostali živi”

Iako je Vuk s Anom imao skladan i srećan brak, svoju prvu ljubav – Ružu Todorovu iz Tršića, nikada nije zaboravio. Jedna od Vukovih ćerki nosila je ime Ruža. U svojim “Memoarima” poverio se da je kao već zreo čovek dolazio u Tršić, i nije sreo Ružu. Bio je srećan zbog toga jer mu se tako ispunila želja da ga nikad ne vidi hromog.

Na Vukovu sahranu su došla su dvojica elegantnih i stasitih muškaraca, obučenih po tadašnjoj poslednjoj evropskoj modi. Na Vukov odar priložili su poveću sumu novca i sve vreme bili su uz Vukov kovčeg. Retko je ko od prisutnih znao ko su bila ta dvojica mladih ljudi. Kada je Vukova kćerka Mina pitala jednog od sveštenika koji su vršili opelo ko su ta dvojica, ovaj joj je tiho šapnuo da su to Todor i Mihailo Dobrilić iz Tršića, sinovi Ruže Todorove, prve ljubavi njenog slavnog oca.